Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 23/04/2025

Поднет трећи захтев за доделу пословног простора Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда Београд, 23. април 2025. године Савез слободних синдиката Србије, званично регистрована синдикална организација националног нивоа која своје деловање спроводи на територији целе Републике Србије, данас је по трећи пут упутио званичан захтев Секретаријату за имовинско-правне послове града Београда за доделу канцеларијског простора за обављање синдикалне делатности. Претходни захтеви: - Први захтев: поднет 2021. године преко писарнице градске управе — игнорисан. - Други захтев: електронски упућен 04.04.2025. године — такође игнорисан. - рећи захтев: данас, 23. априла 2025. године — званично поднет преко писарнице. Ћутање као оружје власти Неодговарање надлежних градских органа не може се више оправдати бирократским пропустом. У питању је намерно, политички мотивисано институционално игнорисање, спроведено по налогу владајуће структуре. Циљ је јасан: - обесхрабрити руководство синдиката, - деморалисати чланство и спречити ширење утицаја, - приказати Савез као “небитан”, - угушити прави, народни синдикализам пре него што постане опасност по интересе политичке мафије. Нисмо ничији синдикални кучићи. Овакво понашање власти говори више о њима него о нама. Ово је страх режима од нечега што не могу да контролишу: - Нисмо режимски синдикални кућићи. - Нисмо слуге брендиране опозиције. - Нисмо плаћеници западних амбасада. Ми смо оно што им највише смета — аутентичан, слободан, народни синдикат, који се не продаје, не ћути и не склања. Зато нас не зову. Зато нас игноришу. Зато нас се — боје. Право је на нашој страни Према Закону о раду и другим важећим прописима, градске власти имају правну обавезу да обезбеде простор за рад синдиката од јавног значаја. Канцеларијски простор је основни услов за функционисање: - правна и саветодавна подршка чланству, - административни рад, архивирање и комуникација, - едукација и састанци, - и организовање теренске подршке запосленима. Ускраћивањем овог основног предуслова за рад, власт директно крши закон и наступа као непријатељ радничке класе Савез не одустаје Ако поново останемо без одговора: - покрећемо правне поступке, - обраћамо се домаћим и међународним институцијама, - излазимо пред јавност и медије, - и настављамо да јачамо, јер свака препрека нас учи, а свака неправда нас мотивише. Савез слободних синдиката Србије ће наставити да се бори за радничка права, за правду, и за институције које припадају грађанима — а не странкама. Можете да нас игноришете, али не можете да нас зауставите. Савез слободних синдиката Србије Глас радника који се не може угушити. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti

Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 15/04/2025

Систематски прегледи у клиници партнерке Ане Брнабић: Случај „Београдског водовода“ отвара питања сукоба интереса и злоупотребе јавних ресурса Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација“ склопило је у марту 2025. године уговор у вредности од 14,5 милиона динара са конзорцијумом предвођеним здравственом установом „Милица Ђурђић Пр Поликлиника МД Клиник Београд“. У питању је приватна клиника у власништву Милице Ђурђић, партнерке бивше премијерке Србије Ане Брнабић. На основу тог уговора, запослени у „Београдском водоводу“ ће током године бити упућивани на редовне систематске прегледе управо у ову установу, што је изазвало оправдано интересовање и негодовање јавности. Многи аналитичари, представници цивилног друштва и опозиционих странака овај потез виде као још један у низу примера институционалног фаворизовања, сукоба интереса и недопустивог уплитања приватних интереса у послове јавног сектора. Сукоб интереса и институционална злоупотреба Према Закону о спречавању корупције, свака ситуација у којој јавни функционер или с њим повезано лице има финансијску корист од одлуке јавне институције може се сматрати потенцијалним сукобом интереса. У овом случају, приватна здравствена установа повезана са партнерком некадашње председнице Владе, сада једне од најутицајнијих личности у политичко-безбедносном апарату Србије, добија посао финансиран из буџета једног јавног предузећа. Није познато по којој процедури је дошло до избора управо ове установе. Постављају се следећа питања: - Да ли је спроведен поступак јавне набавке? - Да ли је било конкуренције или је реч о директној погодби? - На основу којих критеријума је „МД Клиник“ добио предност у односу на друге установе? Уколико се покаже да је процес био формалност без стварне конкуренције, то би могло указивати на кршење закона, пре свега у области јавних набавки и спречавања корупције. Финансирање приватног сектора новцем грађана Проблем је додатно осетљив ако се има у виду да је реч о систематским прегледима, који се по природи могу организовати у државним здравственим установама, без додатног трошка или са мањим издвајањем из јавних средстава. Уместо тога, опредељење за приватну клинику повезану са политички утицајном особом отвара питање мотива и стварне оправданости оваквог уговора. Оваква пракса подрива поверење грађана у институције и даље еродира принципе транспарентности и једнаког третмана у јавним пословима. Слање запослених у одређене приватне клинике може представљати начин да се новац из јавног сектора, који финансирају сви грађани, усмери у џепове привилегованих блиских кругова. Захтеви за истрагу и одговорност Позивају се надлежне институције — пре свега Агенција за спречавање корупције, Државна ревизорска институција, али и тужилаштво — да покрену детаљну истрагу и испитају околности под којима је склопљен уговор, укључујући потенцијалну повезаност политичких актера са одлуком о додели посла. Грађани Србије имају право да знају како се располаже јавним новцем, али и да очекују да јавна предузећа послују у складу са законом, транспарентно и у интересу јавности, а не по налогу политичких моћника и њихових блиских особа. Још једном се отвара питање — да ли је Србија држава институција или држава повезаних приватних интереса?

Sindikalne Vesti